SAJT ZA UPOZNAVANJE
        
 
 

 

Spisak svih članova

PRETRAGA ČLANOVA

DivljaDusa

olgica

Jaca12

Zorica

mackica996

ikajana

Nina_3

srce2303

Jerry

crnamacka

Plavokosa

ana02

valery

brenddy

pahuljica

lennna

Kristina94

Ina_6

Marinaa

Zorica66

_Crnka978

Osvetnica

mezimche

Lille

Marsela_4u

belaiii

zeljana

donatela

LJILJANNNA

vlatka

miragehott

maja77

Spisak svih članova

PRETRAGA ČLANOVA

Roterdam7H

boyka

Nikolaj16

Bojan_1991

sweden

boby

Damir86

Matke72

mangia84

pellax777

goxy

bojan1394

shone

momak26

Desimir

nezni

pan13

nsw

pedjavml

major

Branda

Zoran707

moka

stevafra

Neso73

skywatch

GoranBg

diablo86

Anubis

byker

Nole

ozon

Spisak svih članova

PRETRAGA ČLANOVA

 



BMI kalkulator

Računanje indeksa telesne mase


Unesite Vašu visinu i težinu:

Visina u centimetrima: 
Težina u kilogramima: 



Rezultati:


BMI index: 
Vaša težina: 

Idealna težina:  

Odstupanje:  

Preporučena težina: 
DO

.

U sledećoj tabeli vidimo BMI index i osobine

BMI OSOBINE
Ispod 14 Teška neuhranjenost
14 - 18 Neuhranjenost
18 - 21 Normalna težina
21 - 23 Idealna težina
23 - 25 Normalna težina
25 - 30 Gojaznost
30 - 35 Teška gojaznost
preko 35 Opasna gojaznost

 

Indeks telesne mase

Indeks telesne mase ( engleski Body mass index, - BMI ) je visinsko - težinski pokazatelj uhranjenosti pojedinca i validan je za sve osobe starije od 20 godina. Računa se tako što se telesna masa osobe u kilogramima podeli sa kvadratom visine u metrima:

BMI prikazuje odnos težine i visine tela, međutim ne uzima u obzir telesnu građu, pa je njegova upotreba ograničena. On ne može ilustrovati procenat masnog tkiva u odnosu na mišićnu ili koštanu masu – što su osnovni kriterijumi za procenu uhranjenosti. Pojedinci sa velikom telesnom masom i visokim BMI indeksom ne mogu se automatski kategorizovati kao gojazni. Na primer, kod bodibildera i krupno građenih ljudi, udeo mišićne i koštane mase u odnosu na visinu je velik, ali to ne znači da su oni debeli.

Ipak, BMI se koristi kao dobra medicinska i statistička mera uhranjenosti.

Ovakav način poređenja težine i visine, kao antropometrijskih varijabli, razradio je belgijski naučnik Adolphe Quetelet za potrebe istraživanja „socijalne fizike“ sredinom 19. veka – zbog čega se BMI često naziva i Quetelet-ov indeks.

Statistička upotreba

Ovaj indeks je prvenstveno statističko oruđe, namenjeno proučavanju društvenog zdravlja, koje omogućava istraživanje i poređenje medicinskih podataka u kojima su zabeleženi visina i težina subjekta – kako bi se procenio rizik po zdravlje u odnosu na uhranjenost stanovništva.

Treba naglasiti da se BMI koristi samo za procenu debljine – iako postoje i mnogo sofisticiranije i tačnije metode za određivanje indeksa gojaznosti. Kako se visina i težina rutinski beleže u svim kulturama i za vreme različitih medicinskih pregleda, BMI je postao popularno oruđe zdravstvenih statističara – koje omogućava jasnu matematičku korelaciju između težine (uhranjenosti) i učestalosti pojavljivanja određenih bolesti, na najširem mogućem uzorku populacije.

BMI u praksi

BMI se koristi za definiciju medicinskog standarda gojaznosti u mnogim zemljama, još od sredine 1980-tih godina, a ovaj način procene se koristi i u statistikama Svetske zdravstvene organizacije.

Krajem 1990-tih godina, BMI je postao popularan među širom publikom, kroz različite programe društvenog zdravlja, koje su uglavnom sponzorisale vlade zapadnih zemalja – kao podsticaj širenju svesti o zdravom načinu života i zdravoj ishrani.

BMI kao statistička mera je koristan, jer omogućava procenu promena u društvu kroz određeno vreme. Ovaj jednostavan i lako izračunljiv pokazatelj se može koristiti za procenu uticaja privrede ili politike na prehranu stanovništva.

Klinička upotreba

Usprkos ograničenjima BMI indeksa u kliničkoj praksi, on se koristi u mnogim javnim zdravstvenim kampanjama kao približno merilo idealne težine - jer ga je lako izračunati kod kuće, uz upotrebu sveprisutnih merila: vage i metra.

Za dijagnostifikovanje gojaznosti postoje puno bolje metode i tačnije sprave, koje su dostupne zdravstvenim radnicima. Na primer, „skinfold“ test, kod koga se precizno meri debljina potkožnih naslaga sala će dati preciznije i medicinski korisnije rezultate. A za stvarno precizno određivanje gojaznosti, neophodni su i „skinfold“ test i merenje bioelektričnog otpora.

BMI klasifikacija

Uhranjenost čoveka se može rangirati indeksom od 15 (blizu izgladnelosti), pa sve do 40 i više (morbidna gojaznost). Ova statistička krivulja se često opisuje prihvatljivijim kategorijama, radi lakšeg razumevanja: (teška) pothranjenost, idealna težina, preterana težina, blaga gojaznost, teška gojaznost. Tačne vrednosti i kategorizacija variraju, no uobičajeno se procenjuje da BMI indeks manji od 18,5 označava mršavost i može ukazivati na neuhranjenost, poremećaj prehrane ili druge zdravstvene probleme – dok BMI veći od 25 indicira preteranu težinu, a iznad 30 gojaznost. Ovaj raspon kategorija odgovara odraslim osobama iznad 20 godina života. Za mlađe od 20 godina primenuje se nešto drugačija kategorizacija, s obzirom da deca imaju drugačije proporcije i drugačije odnose visine i težine. Takodje kategorizacija se može razlikovati od države do države – zavisno od tipske građe tela.

Username

Password

Zapamti  

Zaboravljena šifra


 




 Kontakt  za sva pitanja, razmenu banera i marketing na izuzetan@gmail.com

Designed by   www.BUBAJ.com

Otkup racunara