Oči
Beskonačne tvoje oči, mlada ženo,
Dve duge večeri u pustinji mora;
Dve sumorne bajke što uznemireno
Imaju šum slutnje u granama bora,
Dve mirne galije s crnim zastavama;
Dve žene u crnom, na molitvi neme;
Dve ponoćne reke kroz kraje od kama;
Dva glasnika bola koji kroz noć streme.
Oči moje žene, mračni trijumf ploti,
Koje večnom tugom opijene behu,
Svoj su prostor našle u njenoj čistoti,
A svoj čar nebeski u njenom grehu.
Od suza prosutih u velika bdenja,
Te beskrajne oči sijaju se s toga,
Dalekim i čudnim sjajem ushićenja.
Čuvaju na svojoj beskonačnoj mreži
Sve tamne ekstaze snova koje sanja,
Oči nepregledne, na čijem dnu leži
Velika i mračna slabost očajanja.
J. Dučić
Pesma ženi
Ti si moj trenutak, i moj san, i sjajna
Moja reč u šumu; moj korak, i bludnja;
Samo si lepota koliko si tajna;
I samo istina koliko si žudnja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka-
Jer je san o sreći viši nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost; neka
Tvoj sen i eho budu sve što seća.
Srce ima povest u suzi što leva;
U velikom bolu ljubav svoju metu;
Istina je samo što duša prosneva
Poljubac je susret najveći na svetu.
Od mog prividjenja ti si cela tkana,
Tvoj je plašt sunčani od mog sna ispreden
Ti beše misao moja očarana;
Simbol svih taština porazan i leden.
A ti ne postojiš nit si postojala;
Rodjena u mojoj tišini i čami;
Na suncu mog srca ti si samo sjala;
Jer sve što ljubimo stvorili smo sami.
J. Dučić
|
